Juče me je drug pozvao na besplatni „matine“ koncert beogradske pop-punk (ili kako sami kažu punk rock) grupe Tea Break u malom klubu Žica u centru grada, sada već poznatom po dobrim svirkama i prisnoj atmosferi.
Na zvaničnoj stranici benda bilo je najavljeno da je ovo ujedno promocija novog singla „Troublemaker“, kao gosti će nastupati The Schtrebers, a moći će i da se kupi novi CD po promotivnoj ceni.
Stigla sam na početak „Čajanke“ – jedan od najbolje uvežbanih bendova kod nas, u svom već dobro poznatom stilu „inostranih pop zvezda“ je počeo koncert. Prvo su odsvirali tri nove pesme koje upravo čine novi singl u izdanju Melody Makers Music. Onda su se predstavili i nastavili sa starim hitovima, bez previše interakcije sa publikom, statični, kao da gledamo američki pop bend na malom ekranu.
U nastavku su sledile pesme sa albuma „False Reality“ kao što su „Rhetoric“, „Can’t Change The World“, „Welcome To My World“, „Absolute End“, „Screamager“... potom je tu bila i poneka obrada, kratak bis i razilaženje.
Tea Break je bend koji počinje sa pričom ”…znamo se ceo život…logično je da napravimo bend koji će kad-tad postati popularan…a povrh svega - devojčice!”, mada nisam baš sigurna u njihovu mega popularnost – jer i pored besplatne promocije u ranim večernjim časovima decembarske subote, klub je mogao biti i puniji, a pogotovu veseliji.
Tea Break su zaista kvalitetan, bez i jedne zamerke uvežban bend, koji odlično zvuči čak i u ne baš idealnim uslovima beogradskih klubova poput male sale SKC-a, Doma omladine i Žice – no, meni su nekako monotoni, sve pesme su slične, a ni jednu ne doživljavam kao hit, što je velika zamerka – volim da izađem sa koncerta sa nekom pesmom u glavi, pogotovu kad se radi o melodičnim bendovima. Statični i bez previše originalnosti neprimetno egzistiraju na domaćoj sceni. Šteta, jer mislim da ovi mladi momci zaista imaju više potencijala i energije u sebi – možda je novi singl prava prilika za njih.
Posle simpatične uvertire u klubu Žica, preselila sam se u Living Room u SKC na koncert drugog, mnogo zanimljivijeg, i u drugom fazonu punk rock benda - Čovek bez sluha. Ovo je bio prvi put da ih uživo slušam.
Koncert je počeo negde oko pola 12 kad se ekipa već unervozila u mraku kluba. Na moje iznenađenje klub nije bio baš prepun, očekivala sam celu ekipu sa Six Pack da se pojavi. Miki Six Pack, sada sa drugom ekipom, izašao je na mini binu i počeli su sa, čini mi se bonus track sa poslednjeg albuma – „Sećanja“.
Ređala se pesma za pesmom, deca u fazonu grupa poput Azre i sličnih u prvim redovima su pevala u glas. Nije se previše šutalo, osim jedne pesme koja je prekinuta i klinci su opomenuti da budu dobri jedni prema drugima - tela su se lagano njihala u ritmu muzike, a refreni recitovali. Pored beogradske ekipe, bilo je tu i verne Čovekove publike iz Kragujevca, Smederevske Palanke, Kraljeva, itd.
Pevač Miki, za razliku od koncerta Six Packa pre neka dva meseca na istom mestu, ovaj put nije previše zabavljao publiku svojim upadicama i pričom između pesama. Jedino bi povremeno zatražio pivo, opsovao tu i tamo što mi je, moram priznati, jako bolo oči, odnosno uši – nije uopšte bilo potrebe za tim, ili bi nas povremeno pitao da li gledamo Velikog brata.
Nastavili su se hitovi sa veoma pevljivog albuma „Second Hand“ kao što su „Ikarov let“, „Ne pitaj“, „Second Hand“, „Paranoik“, „Reci ne“, „Hodam, a stojim“, „Ništa mi staro ne nedostaje“, „Jutro ozbiljnih planova“… dakle, gotovo sve pesme sa gore pomenutog albuma, povremeno presecane starijim pesama poput „Blef“, „Dobar plan“ ili obradama – Bad Religion („American Jesus“), Ramones („Pet Cemetery“) i Šarla Akrobate („Niko kao ja“), Mighty Mighty Bosstones… a na jednoj pesmi im je gostovao kolega iz Six Packa – Đole.
Koncert nije predugo trajao, čini mi se da je završio nešto posle jedan, a na bis su jedva izašli, rekavši nam da nisu ništa spremili i odsvirali samu jednu pesmu, „Anđeli nas zovu da im skinemo krila“ od Animatora koja je snimljena za film „Mi nismo anđeli III“, što je Miki prokomentarisao kao pokušaj da stignu u masovne medije.
Sa koncerta sam izašla zadovoljna, pevajući „Dosadan dan“ – no ipak nisam mogla izbaciti iz glave stalno poređenje sa Six Packom koji mnogo više leži za koncertno izvođenje, sa boljom atmosferom i više đuskanja.
Opatijske Barufe VI, 1.dan @ Ljetna pozornica, Opatija, 22.05.2009.
