Kanibal izda novu knjigu pod naslovom Azrini svjedoci (misleći na Jehovine svedoke), davši priliku takozvanim fanovima da se pokažu, najverovatnije lažima, poput njega, jerbo u jednoj objavljenoj priči o nekome koji pobegne iz vojske da bi došao u Kulušić na koncerte, dotični piše da sam sišao među publiku sa gitarom (to je jedino što se seća sa tih nastupa), međutim, toga uopšte nije bilo (izmišljeno, odnosno iz prsta isisano), kao i u jednom drugom slučaju, kad neki kritizirajući moja dela, pišući o Azri, kao usput veli da je bio na tim nastupima u Kulušiću i da sam neverovatnom brzinom promenio puknutu žicu na gitari (i to je takođe jedino što konkretno pamti sa tih svirki), čega po istom obrascu doslovce i bukvalno nije bilo, pošto imadoh dve gitare upravo zbog toga. Ne zna se ko više laže – svak svom jatu leti, seveda. Tek odskora Kanibal koristi nove laži (za Pozdrava Azri je, pravdajući ih, po novinama, kao uzgred, govorio da je sa mnom po podrumima komponovao, on koji veze sa muzikom nema, kao ni sa pisanjem, budući mu i tu izmišljenu nepomenicu od prve sveščice drugi napišu, ako, uostalom, ne laže i ne glumi kad rukom trese) ne bi li opravdao svoje zločine (na primer, da bi mi trebalo urezati šahovnicu na čelo, sa čime i započne svoju karijeru, a zbog čega ga i guraju do današnjih dana, jer to duguju zaslužnim kadrovima), pa on i njegova vašarska bolja polovica smatraju (a sve prodavajući moje plakate iz osamdeset prve, kao i majice sa njegovom karikaturom moga lika, sastavljenom od lica Njake iz Zadra i grčkog bacača diska) da bez dvadesetogodišnjeg Pozdrava Azri i njihovih odskorašnjih pregnuća moje pesme ne bi preživele, to jest dobacile sve do današnjih dana i do najmlađih slušalaca (dobrotvorni rad na moj račun, a za svoj đep, ta i sâm ustvrdi za Glas Srpske da ga lova pokreće), drugim rečima, da te nisam pokrao, ko bi za te znao? A tek obožavaoci koji su nas pratili (opet moje našim zove, barem koliko naslovnica tog izdanja ima bezbroj ispisanih naslova mojih pesama, koje sam svirao sa različitim Azrama dve godine pre njega i sa čime on ništa nema, što ga ne sprečava da po intervjuima govori kako je sa mnom osnovao Azru), ili da mu je najmilije bilo posle koncerata u bekstejđu sa obožavateljkama, čega nikad nije bilo – valjda ja znam. Doslovno, čim zine laže, pa na primer, da je na bateriju dodao drugi bas bubanj; taj bas bubanj sam ja ne samo dodao nego i platio (kao i njegove palice, pošto je Azra moje preduzeće), koliko i njegov boravak i kiparstvo u Holandiji (i takođe sam unajmljene svirače, plaćenike, terao da pevaju, što beše nužno za trio, premda sam time nekolicinu pesama unakazio). A što se bubnjanja tiče, njegovo bubnjanje je merodavno sa Naturalnom mistikom, Vješticama, Šo! Mazgoonom i Leinerom i Hrnjakom, budući se u Azri svirala moja muzika i svaka bubnjarska deonica je bila moja, kao i melodične linije na bas gitari, jer da nije tako, Kanibal bi se uz ove gorenavedene projekte svijao u kojima je svoje impresivno umeće muda pod bubrege uspešno pokazao, osobito uz takvu medijsku podršku, gde mu se podmeću pitanja koja u sebi već sadrže laž kao nepobitnu istinu, i gde on izigrava (jer tako mu je savetovano) francusku sobaricu, otprilike, ništa ne diraj, samo majmunu daj hranu.
.jpg)
 (1).jpg)
Lady Singers Band @ Močvara, Zagreb, 07.07.2012.
Lady Singers Band @ Močvara, Zagreb, 07.07.2012.
